Ako se iskoristi potencijal svih 317 lokacija biće izgradjene mini hidroelektrane ukupne snage 110 megavata koje bi trebalo da proizvode 400 gigavat sati električne energije godišnje.Tender za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji se zatvara danas.

Kako su agenciji Beta kazali u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije, interesovanje investitora je značajno i do danas je pristigao veliki broj prijava.

Ako se iskoristi potencijal svih 317 lokacija biće izgradjene mini hidroelektrane ukupne snage 110 megavata koje bi trebalo da proizvode 400 gigavat sati električne energije godišnje.

Prema ranijim najavama iz Ministarstva, polovinom godine se očekuju konačne liste investitora za izgradnju tih mini hidroelektrana.

U roku od osam dana po objavljivanju liste potencijalnih investitora biće potpisan trojni memorandum o razumevanju za svaku pojedinačnu lokaciju izmedju investitora, Ministarstva energetike i lokalne samouprave.Tim memorandumom biće odredjen okvirni rok od šest meseci u kojem investitor treba da pokrene postupak i obezbedi neophodna pravna akta za dobijanje energetske dozvole za hidroelektrane snage veće od jednog megavata, odnosno saglasnosti za objekte manje snage.

Plan Ministarstva energetike je da mini hidroelektrane budu na mreži, odnosno da proizvode struju, 2015. i 2016. godine.

Sva struja proizvedena u hidroelektranama koje su predmet javnog poziva iskazivaće se u energetskom bilansu Srbije i uračunavaće se za ostvarenje nacionalnog cilja za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji na 27 odsto do 2020. godine.

U Srbiji postoji oko 950 lokacija s potencijalom za izgradnju malih hidroelekrana i Ministarstvo energetika planira objavljivanje novih javnih poziva zainteresovanim invesitorima za iskorišćenje tog potencijala.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Zarkov II - 4

Solarna fotonaponska elektrana u Tehničkoj školi “Mihajlo Pupin” u Kuli, koju je finansirala vlada Španije, već dve godine donosi značajan prihod školi. Učenici i profesori uveliko pripremaju nove projekte.Srednja tehnička škola “Mihajlo Pupin” u Kuli prva je u Vojvodini dobila status povlašćenog proizvođača solarne energije.

Pune dve godine solarna elektrana snage pet kilovata, delo srednjoškolaca i profesora, priključena je na mrežu elektroenergetskog sistema Vojvodine i donosi značajan prihod školi.

Profesor Marjan Ivanov kaže da je Društvo za obnovljive izvore energije, koje postoji u školi, apliciralo kod finske ambasade za proširenje elektrane za još dvadeset kilovata.

“Cilj nam je da napravimo edukativni centar za obnovljive izvore energije cele Vojvodine”, kaže profesor Ivanov.Ambiciozni učenici iz Kule, zaljubljenici u predmet Obnovljivi izvori energije, donose priznanja sa brojnih takmičenja iz prirodnih nauka.

Marijana Matkovski, učenica sa najviše nagrada, kaže da u školi ima dobrih nastavnika i mentora od kojih se može mnogo naučiti, a da učenici i sami istražuju u toj oblasti, jer je u njoj budućnost.

Učenik Daniel Galamb predočava da su se đaci izborili sa suncem i da im ostaje da ukrote vetar, zbog čega je izgrađena vetrenjača koja će biti postavljena u krugu škole.

Planiraju takođe i da postave toplotne pumpe vezane za geotermalnu energiju, koju će koristiti za grejanje škole.

izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Zarkov II - 4

U Skupštini opštine Senta predstavljen je projekat izgradnje kogenerativne bionergane na biomasu, koja će opsluživati daljinsko grejanje u Senti i proizvoditi "zelenu" električnu energiju. Kompanije "WindVision" i "Synvalor" iz Holandije i Belgije treba da realizuju ovu investiciju po najsavremenijim tehnologijama usaglašenim sa standardima Evropske unije.Daljinsko grejanje za 2.200 korisnika u Senti već tri decenije obezbeđuje se iz Fabrike šećera TE-TO, a predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi je naglasio da je cilj da se delatnost grejanja grada smesti u komunalnu sferu, da bi se dalje mogla razvijati. Prvi korak bile su aktivnosti na preuzimanju distributivne mreže od Fabrike šećera TE-TO, što se, prema rečima Cegledija, sprovodi u predviđenim rokovima i do 1. avgusta biće predat javnom preduzeću "Elgas".

U rešavanju pitanja izvora energije za daljinski sistem najpovoljnije rešenje ponudila je kompanija "WindVision" iz Belgije, za korišćenje biomase, koje u najbližem okruženju ima u izobilju iz poljoprivredne proizvodnje. Cegledi i predstavnici kompanija iz Belgije i Holandije su najavili da prva faza izgradnja bioenergane treba da se realizuje do 1. oktobra 2014. godine.

Vrednost izgradnje prve faze bioenergane je 15.2 miliona evra, kojim bi se obezbedilo 8.4 megavata toplotne i 4.9 megavata električne energije, dok bi se druga faza iste energetske snage instalisala za grejnu sezonu 2015/2016. Potrebna količina od 35.000 tona biomase godišnje, koliko je neopdohno za prvu fazu, obezbeđivala bi se od poljoprivrednih proizvođača iz okolnih opština iz okruženja na udaljenosti do 50km, što je tek 10% raspoloživog potencijala.

Cegledi je najavio da bi posle rasprave o predloženom projektu, pismo o namerama sa belgijskom kompanijom "WindVision" moglo biti potpisnao do kraja ovog meseca, kako bi se što pre krenulo u realizaciju projekta.

Izvor: ekokuce.rs

Pripremila: Dragana Zarkov II - 4